Ja sam kućni ljubimac, ja sam maza, ja sam beba ja sam i bebasta beba. Upravo tim imenom često me zovu moje gazde. To mi je kao drugi nadimak i jako im je fora.
A meni neugodno kada ga sto puta ponove, obično pred svim svojim prijateljima. Da…bebasta beba. Gdje li su ga samo pronašli, često se pitam. Da izletiš iz vlastitog krzna! I to onog koje su upravo dali ošišati. Dakle, nakon iznimno vrućih dana oni su se baš sada kada je zavladao minus, odlučili poslati me na toaletažu. Kao narasli mi nokti. Da jesu i to prije dva mjeseca, što sam pokušavao objasniti grebanjem svega što sam stigao ili struganjem o pod. Mlađa bi tada samo rekla, evo opet nam se Roko čudno igra. Uopće me ne razumiju ponekad. Kao da govorim kineski. I tako završih na šišanju i svemu ostalom kod meni dragog Mr. Dog. Volim to mjesto jer tamo se šišam oduvijek. Ugodno društvance preslatkih kujica i puno keksića za nagradu. I puse na kraju. Isplati se biti dobar i umiljat i tamo me zovu Roko. Nisam Bebasta Beba. Kada sam se po nalogu starije gazdarice, ošišan na kratko vratio doma, zaključiše da je baš zahladilo. I čude se oni a ja se smrzavam. I tepaju mi slatko i pričaju priče o Bebastoj Bebi i kako im baš sličim na malo predrago štene, kakvo sam bio kada sam došao. Gledam i drhtim, i čekam da se netko sjeti donijeti dekicu bebastoj bebi i uključiti grijanje. I onda mlađa pametno zaključi da mi je hladno.
Konačno stiže dekica i uvalih se zamotan u gazdaričini krilo. I ostadoh tamo dva sata jer ja sam ipak bebasta beba.
Vaš Roko
