Ima jedan divan otok sa još divnijim gradom. Hvarom.
Tamo mi provodimo ljeto i moja mlađa gazdarica ima sjajnu ekipu. E pa ta ekipa je pristigla u ove zimske dane u Zagreb, ravno k nama, u naš stan. Njih popriličan broj okupirao je sve etaže stana i doslovno brzinom cunamija do kraja okrenuo našu svakodnevnicu. Stariju i mene izbacio je iz kreveta u dnevni boravak i započela je njihova zagrebačka avantura.
Zoin zarazni smijeh odzvanjao je stanom danima a oni su nonstop bili u pokretu. Odlazili su i dolazili pa opet odlazili, klizanje, kino, trg, klubovi i sve to su nam prepričavali sa velikim uzbuđenjem i smijehom. Raj za mene… Uživao sam u mazauckanju sa ruke na ruku, dohrani ispod stola te neprestanoj igri i gađanju jastucima. Ono malo mira kada bi svi gledali film, koji bi bajdvej birali bar sata vremena, spavao sa u nečijem krilu. Mlađa je uživala, starija je sve to hendlala i zadovoljno promatrala i nekako se stopila s njima.
Sva nježan i ljubazna grlila je i mene i govorila koliko su slatki i dragi. Pa i ja sam. I jesu…baš su bili dragi osim onog dijela spremanja za izlazak. E to je bilo, spašavaj se tko može jer od kombinacija, šminke i frizura pa do izlaska iz stana prošlo bi dva sata, a ako sam im se slučajno našao na putu, prijetila je opasnost od vidnog gaženja mojih šapa. Jer žurilo se naravno… pa sam to vrijeme provodio ispod stola ni ne sluteći kako će mi nedostajati sada kada su otišli.
Posebice Zoin zarazni i zvonki smijeh.
Vaš Roko
