I tako me starija gazdarica odlučila povesti na izlet.
Mlada ju je samo čudno pogledala a ja sam se pravio pospan. No, ta ne odustaje. Ravno na brod pa na Palmižanu. Jer njezina bebica, to jest ja, se mora malo okupati i prošetati po toj hrvatskoj divoti. Da je Palmižana posebno lijepa u to nema sumnje ali da smo krenuli u podne po najvećem zvizdanu i to je istina. Nakon vožnje brodom i kave naravno ravno sa mnom u more. Opet slano … opet hladno … opet bježim ali ona me sramoti po plaži i tepa … beba se pupa. Bože moj i to je gotovo pa na plus 40 se konačno sklonismo u hlad. U Laganini na Mohito. Ja i vodice dobih i gle veselja, do mene mala slatka bijela maltezerica. Zaljubih se na prvi pogled i započeh udvaranje. I skočih ponosno naprijed, nazad i tako nekoliko puta i pljus! Strašno. Ona je baš morala sjesti na kraj terase i pri mom skoku unatrag odletim ravno u more. Svi skočiše a ja od sramote bi najrađe otplivao na Hvar. Izvukoše me van i staviše u ručnik. Jednim okom sam promatrao kako se slatko smiju.
Neću izaći iz ručnika dok se moj udvarački skok ne zaboravi i dok maltezerica ne ode. Ovaj Laganini dugo ću pamtiti…
Vaš Roko s Hvara
