Mira kod mojih nikada nema.
Zbrojili su moje godine i kao odjednom shvatili da sam prilično star. Punih osam godina za nekoliko dana. I brzo na pregled zuba gdje ničim izazvani zaključiše da me zubići bole i da imam jako puno kamenca. Nakon što sam pokušao ugristi veterinara, koji je na izričiti zahtjev starije pokušao skinuti malo od kamenca s prednjih mi zuba, doma smo došli s još jednom četkicom za zube i novom pastom i nekim čudnim oblicima koji služe za skidanje kamenca. I sada, kao oprat ćemo zubiće dva puta dnevno. Da, baš. Iako smo to pokušali više puta i jasno sam izrazio svoje nezadovoljstvo tim činom, evo njih opet. Četkicu za zube krcatu pastom zelene boje i bljak okusa u ruke je uzela starija, pa za mnom po cijelom stanu. Onda se projektu priključila i mlađa pa je nastalo pravo veselje. One me love, ja bježim. One me uhvate i gurnu četkicu u usta, ja se izmigoljim i ravno pod veliki krevet i to na sredinu. Onda slijedi nagovaranje i uvjeravanje da izađem. Ja ne popuštam, uvlači se mlađa i ponosno me zgrabi i opet mi tutne onu četkicu za zube u usta. Popustim malo, nekih par sekundi i opet bježim koliko me noge nose. Igre bez granica- dok se one ne umore. A ja kao star…Slatke su mi ali ta pasta u moja usta neće a nova četkica za zube i može, onako nježno jer to mi čak i paše.
Valjda će shvatiti a ako ne, imat ćemo dobru zabavu nekoliko dana jer u konačnici pobijedit će moje neslaganje s projektom zvanim – redovito pranje zuba i to dva puta dnevno. Svašta!
Vaš Roko
